.png)
„Tematski blok: Ubistva u Ujedinjenom Kraljevstvu" ovog avgusta na Viasat True Crime
Mirni londonski park, obična kuća u Glosteru, mali grad u Kembridžširu i prostrana močvara nadomak Mančestera. Mesta koja nikada nisu trebalo da izazivaju strah odjednom su postala mesta zločina. Neki slučajevi rešeni su zahvaljujući upornosti istražitelja i napretku forenzičke nauke. U drugim slučajevima, ubice su ostale na slobodi jer policija nije uspela da poveže dokaze, previdela je važne znakove upozorenja ili se prerano usredsredila na pogrešnog osumnjičenog.
U drugoj polovini avgusta, Viasat True Crime predstavlja „Ubistva u Ujedinjenom Kraljevstvu", tematski blok dokumentarnih emisija posvećen nekim od najpoznatijih kriminalnih slučajeva u Britaniji. Glavna premijera je dvodelni dokumentarac „Ubica od A do Š". Pridružuju mu se programi koji istražuju slučajeve Pitera Satklifa, Stivena Grifitsa, Freda i Rouz Vest, Ijana Brejdija i Mire Hindli, ubistva u Sohamu i slučaj Patrika Mekaja.
Slučajevi britanskih serijskih ubica decenijama privlače pažnju medija i inspirišu dokumentarne emisije. Ipak, važno je zapamtiti da su ovi zločini bili izuzeci, a ne pravilo.
Prema podacima britanskog Zavoda za nacionalnu statistiku, u Engleskoj i Velsu zabeležene su 522 žrtve ubistva u godini koja se završila u martu 2025. godine. Stopa od 8,6 žrtava na milion stanovnika bila je najniža od 1977. godine. Muškarci su činili 70 odsto svih žrtava, dok su odrasle žene najčešće ubijali sadašnji ili bivši partneri.
Nož ili drugi oštar predmet ostao je najčešće korišćeno oružje za ubistvo. Njime je izvršeno 205 ubistava, što predstavlja 39 odsto svih žrtava. Brojke pokazuju da su ubistva i dalje relativno retka u Engleskoj i Velsu, ali su posledice po porodice i lokalne zajednice nepovratne.
Glavna premijera sezone je dvodelni dokumentarac „Ubica od A do Š". On donosi priču o zločinu koji je šokirao Britaniju i jednoj od najkontroverznijih istraga u istoriji londonske Metropolitenske policije.
U julu 1992. godine, dvadesettrogodišnja Rejčel Nikel šetala je parkom Vimbldon Komon sa svojim dvogodišnjim sinom i psom. Napadnuta je usred dana i više puta izbodena nožem. Njeno dete nije fizički povređeno, ali je bilo jedini neposredni svedok ubistva.
Policija se usredsredila na Kolina Staga, koji je živeo u blizini i često šetao tim parkom. Međutim, nije postojao nijedan forenzički dokaz koji ga je povezivao sa mestom zločina. Istražitelji su pokrenuli tajnu operaciju u kojoj je policajka pokušala da razvije intiman odnos sa njim i navede ga da otkrije fantazije koje bi odgovarale psihološkom profilu ubice. Sud je oštro kritikovao korišćene metode, a slučaj protiv Staga se raspao.
Pravi ubica bio je Robert Naper, serijski seksualni prestupnik koji je ostao na slobodi dok se policija bavila pogrešnim čovekom. Napredak u analizi malih bioloških uzoraka kasnije ga je povezao sa Rejčelinom smrću. Naper je priznao odgovornost 2008. godine, 16 godina nakon zločina.
Dokumentarac postavlja važna pitanja. Šta se događa kada psihološki profil počne da se tretira kao dokaz? Kako pritisak medija utiče na istragu? Koliko lako svaka nova informacija može da se uklopi u jednu teoriju, umesto da se iskoristi za proveru drugih mogućnosti?
Premijerne epizode serije „Ubica od A do Š" emituju se u ponedeljak, 17. avgusta, i utorak, 18. avgusta, u 22:00.
„Trbosek iz Jorkšira: tajna ubistva" ponovo istražuje zločine Pitera Satklifa, koji je osuđen za ubistvo 13 žena i pokušaj ubistva još nekoliko njih. Autori emisije istražuju i nerešene napade za koje bi on mogao biti odgovoran.
Program pokazuje kako su predrasude unutar policije i medija uticale na način na koji su žrtve predstavljane. Godinama se pažnja usmeravala na žene koje su se bavile seksualnim radom, iako je Satklif napadao i druge žene. Istragu su dodatno usmerile lažne poruke i snimak glasa koji je poslao muškarac poznat kao „Vajersajd Džek". Policija je verovala da je pozivalac ubica, iako je pravi počinilac već nekoliko puta bio predmet njihove pažnje.
U dokumentarcu „Kanibal sa samostrelom", najvažniji svedok bila je sigurnosna kamera. Snimak iz jedne zgrade u Bredfordu prikazao je Stivena Grifitsa kako napada ženu pre nego što njeno telo odvlači u svoj stan.
Grifits je ubio Suzan Rašvort, Šeli Armitidž i Suzan Blamajers. Sve tri žene bavile su se seksualnim radom i živele u teškim životnim okolnostima. Njihove priče podsećaju gledaoce da zanimanje, zavisnost ili siromaštvo nikada ne mogu oduzeti osobi pravo na bezbednost, saosećanje i pravdu.
Godine 1994. adresa Kromvel strit 25 u Glosteru postala je jedno od najpoznatijih mesta zločina u britanskoj istoriji. Policija je na imanju pronašla ostatke devet žena i devojaka, dok su dodatna tela pronađena na drugim lokacijama.
„Fred i Rouz Vest: kuća strave" vraća se odnosu ovog bračnog para i istražuje Rouzinu ulogu u nasilju, mučenju i ubistvima. Među njihovim žrtvama bile su ranjive mlade žene i članovi porodice Vest, uključujući njihovu ćerku Heder. Fred Vest je izvršio samoubistvo pre suđenja, dok je Rouz osuđena za deset ubistava i dobila doživotnu kaznu bez mogućnosti uslovnog otpusta.
Zločini Ijana Brejdija i Mire Hindli takođe su duboko ukorenjeni u kolektivnom sećanju Britanije. „Ubistva na vresištu" donose priču o petoro ubijene dece i tinejdžera, patnji njihovih porodica i višedecenijskoj potrazi za posmrtnim ostacima žrtava.
Telo dvanaestogodišnjeg Kita Beneta nikada nije pronađeno. Ponovljene pretrage močvare Sadlvurt Mur nisu donele odgovore. Njegova priča pokazuje da osuđivanje počinilaca ne znači uvek kraj slučaja za porodicu, naročito kada i dalje ne mogu svom detetu da pruže dostojan sahranu.
U avgustu 2002. godine, desetogodišnje Holi Vels i Džesika Čepman nestale su iz Sohama. Jan Hantli, domar u njihovoj lokalnoj školi, pojavio se pred televizijskim kamerama i govorio o tome kako je navodno video devojčice neposredno pre njihovog nestanka. U stvarnosti, on je bio njihov ubica.
„Soham: Hvatanje ubice" rekonstruiše istragu i otkriva kako su Hantli i njegova devojka Maksin Ker pokušali da stvore lažni alibi. Slučaj je takođe otvorio ozbiljna pitanja o tome kako je Hantli dobio posao u školi uprkos ranijim kontaktima sa policijom i optužbama povezanim sa maloletnim devojkama.
Kasnija istraga otkrila je ozbiljne propuste u razmeni informacija između institucija i policijskih službi. Rezultujuće reforme doprinele su strožim proverama ljudi koji rade sa decom i stvaranju nacionalne baze policijskih obaveštajnih podataka.
„Ispovesti psihopate ubice" istražuju slučaj Patrika Mekaja, jednog od britanskih zatvorenika sa najdužim stažom. Uhvaćen je nakon ubistva sveštenika Antonija Krina, dok su istražitelji povezali i njega sa smrću dve starije žene.
Mekaj je kasnije govorio o dodatnim ubistvima, ali nisu sve njegove tvrdnje mogle biti potvrđene. Dokumentarac pokušava da utvrdi gde se završava istina, a počinje stvaranje sopstvenog mita. Njegov slučaj podseća da samo priznanje nije dovoljno. Svaka izjava mora biti potkrepljena nezavisnim dokazima.
„Tematski blok: Ubistva u Ujedinjenom Kraljevstvu" na Viasat True Crime kanalu nije samo hronika najpoznatijih britanskih ubistava. Emisije prikazuju kako zločini utiču na porodice, lokalne zajednice, policiju i širi sistem odgovoran za zaštitu građana.
Slučaj Rejčel Nikel pokazuje opasnost pokušaja da se cela istraga uklopi u jednu teoriju. Priča o Piteru Satklifu otkriva posledice predrasuda prema određenim žrtvama. Ubistva u Sohamu pokazuju kako propusti u razmeni informacija mogu imati tragične posledice. Potraga za Kitom Benetom podseća da se za porodice slučaj ne završava uvek izricanjem presude.
Dokumentarci predstavljaju i izvanredan rad detektiva i forenzičkih stručnjaka, ali i greške, propuštene prilike i kasnije pokušaje reforme sistema. Ovakav pristup omogućava da ove priče ne budu samo šokantne, već i poučne, upozoravajuće i podsticajne za razmišljanje.
„Tematski blok: Ubistva u Ujedinjenom Kraljevstvu" emituje se od 17. do 31. avgusta, od ponedeljka do petka u 22:00, na Viasat True Crime.
Sva prava zadržana © 2026 VIASAT TRUE CRIME